Greške su deo svakog procesa učenja kao i posla. Najčešće se dešavaju na početku karijere, ali i mnogi iskusni stručnjaci znaju da naprave grešku koja ih mnogo košta. Greške se u početku barem praštaju, ali je bitno uvideti ih i učiti iz njih kako se ne bi ponavljale.
Ovo su greške s kojima se najčešće susreću mladi programeri koji tek počinju da se bave ovim poslom.
Nesigurnost i strah od nepoznatog
Kada završe fakultet i počnu da rade u nekoj firmi, programeri su često nesigurni i sumnjaju u sebe. U svakom novom poslu je normalno da ne znaš nešto da uradiš na početku. Posao se uči kroz rad i iskustvo. Ono što se nauči u školi i na fakultetu je donekle primenjljivo, ali su potrebne godine iskustva da postaneš dobar programer.
Greške na početku su sasvim normalna stvar. Kada se zaposliš kao početnik, niko od tebe neće očekivati da znaš sve. Zato je bitno da se trudiš i da daš sve od sebe kako bi savladao početničke greške.
Učenje previše pogramskih jezika
Dobro je poznavati nekoliko programskih jezika, ali ako na početku prakse znaš od svega pomalo, nećeš znati ni jedan kako treba. Stoga se treba skoncentrisati na usavršavanje jednog programskog jezika. Izaberi onaj koji je najtraženiji ili koji ti se čiti najprivlačnijim i vežbaj dok ne postaneš sasvim dobar.
Ako učiš programske jezike jedan za drugim, rizikuješ da nijedan ne poznaješ kako treba. Stoga je najbolje ne počinjati sa učenjem novog jezika dok ne postaneš odličan u poznavanju prvobitno izabranog jezika.
Izvor slike: Pexels
Pisanje neurednog koda
Neki programi nemaju ograničenja u oblikovanju koda, ali ako ne formatiraš dobro i proslediš neuredan kod, možeš da izazoveš frustraciju kod onoga ko treba dalje da se bavi tim kodom. Može naići na poteškoće u razumevanju.
Najčešće greške pri pisanju koda koje početnici prave su:
- Nedosledna upotreba novih linija i praznog prostora ili stavljanje svega u jedan red;
- Pisanje prevelike funkcije ili stavljanje svega u jedan red, funkciju ili datoteku;
- Loši nazivi promenljivih i funkcija;
- Nedosledna upotreba velikih i malih slova;
- Ostavljanje dugih komentara pored koda ili dela koda koji nam više ne treba, ali ih čuvamo za svaki slučaj.
Obavezno napravi pauzu
Kako bi se dokazali u novom poslu, programeri često vredno rade i zaborave da se malo odmore, naprave pauzu i nastave svežiji. Preterana izloženost ekranu dovodi do smanjene produktivnosti. Potrebno je napraviti pauzu, ustati sa stolice na svakih sat vremena i prošetati, gledati u nešto drugo, a zatim se vratiti i rešiti ptoblem sa kojim su se suočili.
Odustajanje posle prve greške
Kao što smo rekli, ko radi taj i greši. Pogotovo na početku. Ne treba očajavati ako nešto ne znaš ili se upoređivati sa drugima. Ako ti treba tri puta više vremena nego kolegi da završiš zadatak, to može biti frustrirajuće. Ali možda je kolega iskusniji ili je više učio ili je jednostavno imao sreće taj dan. Upornošću i vrednim radom, za neko vreme ćeš i ti mnogo lakše završavati zadatke.
Zaključak
Stalnim radom na sebi, učenjem i usavršavanjem smanjuje se mogućnost za pravljenje grešaka u poslu. Programiranje je zahtevno, ali nije bauk, a adekvatno srednjoškolsko obrazovanje tokom koga ćeš se na vreme upoznati sa programiranjem omogući će ti da posao počneš sa više samopouzdanja.
Za sve informacije o obrazovnom profilu Elektrotehničar informacionih tehnologija, pozivamo buduće učenike i njihove roditelje da zakažu konsultaciju i posete nas lično u prostorijama škole, ili da nas kontaktiraju putem telefona ili kontakt forme na stranici Kontakt.